Srpski književni glasnik

SRNA O IAA ENA 0 0 u x тој ad

# о њу 15

» 5, „ Боки

156 СРПСКИ КњижеЕВвНИ ГлАСНИК. n

кад ће. дакле, људи појмити да је штедња Hpuxoj.“ 3Gor тога би га човек могао осуђивати, али кад се зна да он своје имање није увећао пљачкањем покрајина нити прљавим лакомством као други. опет треба признати да је у том био бољи од других и мање себичан. Таква штедња могла је шкодити само њему, али и ако је расипао, није никад расипао због срамне користи, а то га и уздиже изнад осталих у толико више, што је мало било таквих људи, који се нису ма чим окваљали у друштву, у ком су живели.

Слика Цицеронова. живота била би непотпуна, кал не би споменули и однос робова п римеке породице. Осим породице по данашњем схватању римска је породица обухватила и робове. Између слуге и господара. било је тада више блискости и тешње везе, него што је то данас. П Цицерон је као п Аристотел сматрао ропетво као нешто природно. П ако у својим делима вели да с робовима треба строго поступати и тући их, опет он с њима поступа благо. Своје би робове и оплакивао, ако би их изгубио, а и њега су његови робови веома. волели и били му верни и у најтежим данима његова живота. И Цицерон се о њима брине. У једном писму свом робу Тирону пише Цицерон: „Надам се по твојим писмима да ти је боље, а m желим. На сваки начин ово ти гледај и немој мислити да ти радиш против моје воље, што ниси са мном. Са мном си, ако се о себи бринеш. С тога волим да ти угађаш више своме здрављу него мојим очима и ушима. Јер и ако те и слушам и гледам радо, ипак ће ми пријатније бити, ако будеш здрав... брини се, Тироне мој, да будеш злрав, од овога ми не можеш ништа миzuje учинити. С богом“. Само се на једног свог роба жали Цицерон, који је, рукујући Цицероновом библиотеком, покрао многе књиге и отишао у Илирију. С тога пише тадашњем управнику Сулпицију да глела да му тога роба поврати на сваки начин, па вели: „Осим тога молим ге нише ради нашег пријатељства и ради твоје вечне љубави. према мени да и на овом поралиш: Пошто је