Srpski književni glasnik

509

једног старог севештеника, док се овај једва једанпут

није смиловао да изиђе из неке капелице. Шарло ће спа- < вати на дну заједничке раке. Поље је посуто крстовима што их је ветар оборио, венцима што су иструлили на киши, поље невоље и туге, опустело, утапкано, пуно и препуно лешина што их из предграђа згрћу на гомиле глад и зима. ЊЕ

"Свршено је. Земља се баца на сандук, Шарло је ти

: см

на дну јаме, и родитељи одлазе, не могавши ни да клекну, Ca HO житком блату у које се заглибљују. Како киша не- SI

престано лије, Морисо, коме је остало још три динара од оних десет што их је добио из добротвордог завода, позива другове и сусетке да се мало поткреце код једног винара. Седају за сто, пију два литра вина и једу по једно парче бријског сира. Затим и другови плаћају два литра. Кал се друштво враћа у Париз, врло је расположено.:

(Свршиће се.) : Емил Зола.

(Превео с францускоза Свет. А. ПетРОВИЋ.)