Srpski književni glasnik

Ва а Ма УЗ

597

ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ.

хранити. Што се тиче јаднога Г. Шармоа“, ватра је била већ на оној страни где емо га чули да говори, тако да

је он свој гроб нашао у ватри. Најзад отпутовасмо из Ј ј гр у р Јзад o

Дубровника; и после осам дана стигосмо у Млетке, где сви дођоше да нас виде као неко чудо. П ако смо били голи, сваки нас је звао у своју кућу на становање.

ХАРДЕН.

ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. (2)

Bb. Које се тичу наше. држања према нама самима.

4) Као год што радник који ради на зидању једне зграде, не познаје план целе зграде или га нема увек прел очима, тако исто п човек. проводећи дане и часове свога живота, не зна какав ће му бити живот у цело и карактер његов. Што је човек достојнији, бољи, с више плана п више пндивидуалнији, то је потребније и корисније ла му план, који је као нека умањена слика живота, изиђе с времена на време пред очи. Наравно ла, тога ради, човек треба најпре да изучи колико толико оно: угоде бато; да. лакле, зна шта он управо, битно, и пре свега другога хоће, дакле шта је за њетову срећу најбитније; за тим да зна шта после тога, на другом п трећем месту, жели, и уопште да у главном буде на начисто с тим шта је његов позив, његова улога

у животу џ његов однос према свету. Ако је то што

OH жели, велико и грандпозно, то ће га помисао на план његова живота више него ишта друго оснажити, лићи горе, узвиснти, ободрити на рад и задржати од странпутица.

Као што путник тек када дође на неку узвишицу, вили пут који је прешао, са свима његовим савијутцима и кривинама, тако и ми тек на крају једне периоде свога

! Познај самог себе. ; | Пр.