Srpski književni glasnik

бан СРПСКИ Књижевни Гласник,

живота, или и на крају целога живота, познамо прави однос својих радова, напора и дела, тачну узрочну везу њихову, па чак и њину вредност. Јер докле год емо у „вртлогу живота“, ми увек радимо по сталним особинама свога карактера, под утицајем разних мотива, и по јачини својих способности; ми, дакле. радимо са езим по нужности, јер свакога тренутка ралимо само оно што нам у том тренутку изгледа право и умеено. Тек успех показује шта је при томе изишло, а поглед на целу везу показује како и откуда се то збило. Зато, и када чинимо

највећа дела или кад стварамо бесмртне умотворе, ми,

и не знамо да су та дела таква него само мислимо да она одговарају нашим тадашњим намерама, да задовољавају наше тренутне смерове, дакле да су са свим на своме месту; а тек из целине, п то када се она потпуно уочи, јасно избија наш карактер и наше епоеобности, и онда видимо потанко и у појединостима како емо, као инспирисани, погодили једини прави пут између. хиљаду страниутица — вођени својим генијем. Свето важи и за теорију и за праксу, и у обрнутом емислу, за добро и за зло.

5) Једна важна страна мулрости у животу састоји се у томе да одржимо равнотежу у своме обазирању на

садашњост и обазирању на будућност, те да нам једна |

не поквари другу. Многи живе сувише у садашњости: то су лакомислени; други, сувише у будућности: то су плашљивци и неемелице. Ретко ће ко погодити праву меру. Они који, услед тежње и наде, живе само у булућности, који гледају само напред и с нестрпљењем се журе у сусрет ланима, као да тек ови имају ла донесу праву срећу, а који, мађутим, пуштају садашњост да прохуји а не познају је нити уживају у њој, ти мудраци, у пркос своме стармалом изразу лица, личе на оне магарце у Италији које људи 'тоне напред и јуре тиме што им на глави пезују свежањ сена о један штап, које они

јелнако гледају пред носем и мисле да ће га дохватити.

Јер ти људи варају себе о емислу целог живота, пошто.

4 о ЊЕ иу