Srpski književni glasnik

ye

ha А Ра OR

ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ. 585

II и

дања! без напомена, у којима је много што шта неразумљиво. У прилог препоруке коју емо сад учинили, иде и правило Питагорино да пре спавања промотримо шта емо преко дана урадили. Ко, у оној журби и метежу послова и уживања, живи а никако не премишља о својој прошлости, него напротив пушта свој живот да само иде п пролази, тај губи ведру памет и емишљеност, његова душа постаје хаос, и у његове мисли увлачи се некаква збуњеност, и то се све јасно даје видети у његовој неравној, фрагментарној, скоро искиданој конверсацији. Та је појава све чешћа и јача што су већи спољашњи немир и множина утисака, а што је мања унутрашња активност његова духа.

Овамо спада још једна чињеница, наиме: да, после дужег времена, и пошто су прилике и околина које на нас некад дејствоваше, прошле, ми не можемо да повратимо и обновимо оно расположење и осећање које су оне онда у нама побудиле, али можемо да се сетимо наших радња и речи које су оне изазвале. Ове су резултат, израз и мерило оних. Зато би бар памћење или хартија требали брижљиво да сачувају сећања на важније моменте у нашој прошлости. За то су дневници врло корисни.

(Наставиће се.) АРТУР ШОПЕНХАУЕР. (Превео с немачког Св. Предић.)

1 Тако се зову по Цвајбрикену, вароши у бавареком ПФалцу, где су издања дела класичних писаца на начин који писац помиње. : Пр.