Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 535

њему. То није лака ствар за њега била, нарочито под старост: да се то тачно оцени, треба видети колико је оклевао и премишљао да дође у Србију Соларић који је, уз то, био млад а који ипак, ни на толике позиве, никад није дошао. Па онда, Доситије, чим је прешао у Србију, ради за њу својски, као човек који се осећа дужан тој земљи, коју дотле никад није видео. Он ту, у Београду, оснива школу о којој је толико година раније сањао. Призива учене људе ради тога, преклиње Соларића да за учитеља те школе дође, доведе Вићентија Ракића у тој цељи, труди се п мучи да школу унапреди. Хоће и штампарију да оснује у Београду, хоће библиотеку да установи и тога ради намењује своју домаћу књижницу за „белградскога народнога училишта књигохранилиште“, и тако даље.

Такав је Доситије био у Србији; какав је Јоаким био, видећемо из ове његове књиге коју смо намерни прегледати. ~

Јоаким је први пут дошао у Србију новембра 1823. Дошао је да моли кнеза Милоша (као што је лотле молио толике друге, приватне људе у Пешти, Земуну, Араду и другим градовима где је Срба било) да га помогне при издавању једне његове књиге, познатог Земљописа. Кнез Милош му не даде тада али му обећа помоћ, и посла му у јануару 18296 хиљаду гроша на дар. Јоаким дође у Србију да му благодари, п 2 августа 1826 у Пожаревцу изиђе пред њега. Кнез одмах тада одлучи да га пошље по Србији да је прође и опише, саопшти му то преко свога секретара, и Јоаким пође на пут и напише ово своје „Путешествије“. Зашто је кнез Милош послао Јоакима да опише Србију 7 Је ли Јоаким био најспособнији од тадашњих књижевншка. да тај посао сврши“ Зар за такав посао није требао Byk? Ту је требао човек који зна народ, познаје личности и догађаје, разуме ондашње јавне и приватне односе, није слеп за народне обичаје и умотворине, а уме да пише лепо и просто. Је ли то све знао