Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 539

Пизанке; место суморне и чађаве атмосфере фламанских канала што се кроз магловите снове песникове надноси поврх тајанствених гора, несрећних успаваних домова и мрачних зидина, — топло и светло тосканско сунце, над Пизом, пуном набујалог живота, класичних споменика, китњастих и насмејаних палата, пустоловних јунака, блеска оружја, цвећа и зеленила... Место истрзаних сцена, мрачних и загонетних слика, — широко п хармонично развијен, драматисан еп.

„Мона Вана“ је класичне простоте. Остављајући на страну њен раскошни лиризам и реторику, у њој нема епизоде споредног значаја, нема личности ни сцене излишне. Четири—пет личности, четпри—пет великих диалога, симетрично распоређених и повезаних, испуњују целу драму.

Први чин чине лва велика диалога. Старац Марко Колона вратио се из табора Принцивалова куда је ишао као посланик опееднуте Пизе, и донео услове флорентинског ђенерала. Пошто је довео Пизу до глади и очајања, Принцивал пристаје да дигне опсаду, да пропусти у град хране пи џебане, браниоца ако треба, све, — под условом, да Мона Вана, жена Гвида Колоне, заповедника пизанске посаде, дође на јелну ноћ, огрнута јелним јединим огртачем, сама и нага, под шатор Принцивалов. Прва половина чина то је борба између сина и оца. После једног дугог, одвећ тромог и заобилазног увола, који почиње са причом о античним ископинама и преводу Платона, и који на крају умори стрпљење и забринутог Гвилда и нас гледалаца, стари хуманиста саопштава необични захтев Принцивалов, на који је отац већ у напред пристао у име сина, залажући своју главу као јеметво. Гвидо разуме се неће пристати да таквом жртвом спасе Пизу. И док старац мирно и мудро разлаже узбуђеноме сину колико та необична жртва има у себи узвишеног и херојског, и несрећни Гвидо обасипа старца прекорима и увредама, наилази Мона-Вана. Гвидо се још уздао у њу, али Вана, дирнута патњама толико хиљада