Srpski književni glasnik

4) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГлаАсСНИК.

несрећника. у Пизи, хероична и чедна ка Саламбо, одлази под шатор непознатом варварину, Та лраматична борба џиепунила је други диалог првога чина.

Други чин је у шатору Принциваловом. Овде је ваmana једини епизодни моменат у драми, и ако је и он нераздвојни део комада. Принцивал прима Тривулица, поеланика Флоренције. Сињорија шаље своме прослављеном кондотјеру прекор што оклева са последњим олеудним нападом, и ухолу који ће га једнога дана умети оптужити. У републици, срећне војсковође не остављају се да постану народни идоли. Код Принцивала био је већ куцнуо тај час, и Сињорија је само чекала да храбри. ђенерал доврши своје последње славно дело, па да се Република опрости опасног народног љубимца. Та спена између лукавог Макијавеловог сународника који је препреден, подао, готов да се претвара и да уходи, и храбар ла погине за вероломну Флоренцију, и немарнога пустолова, коме на врхунцу његових успеха више каже једна ноћ жене коју воли но сва та Република, њена слава, триумфи mam изгнанство и пропаст — лепа. је, и колико уд елика и оживљује једну необичну историјеку епоху, толико с је по добро употребљен моменат у комаду. За чудни догађај око кога се сплеће драма у „Мона Вани“, овај пусто- 5. ловни конлотјер врло је срећно изабран јунак. Без овог : романтичног типа, ми бисмо могли рећи заједно са Принпивалом : „То је чудно ла човек може метнути своју судбину, свој разум, и своје ере, своју срећу п несрећу, у | 25 једну тако трошну ствар као што је љубав јелне жене“... | Жене коју Принцивал воли и не познаје, и од које се он у овом чулном сусрету може надати само гневу и гнушању.

Принцивал је познавао Вану у своме детињетву. То. је јелна од оних нежних и наивних успомена млалости,

. с ai у којима се луго чува чар тога осетљивог и упечатљи-

вог лоба, и ако живот не рачуна с њоме колико поезија. И Како ће то Ђани испричати Принцивал: то је било „у

Венецији, једне недеље у јуну. Мој отац, стари златар,