Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. 547

и — српскога пјесника. И када је овај био у стању да се споразумева на њемачком језику, Круг је посредовао да се Сима“ упозна са првацима њемачке књижевности који су се онда бавили у Липисци, итд.“ Писац мисли да је оне податке Гетеу дала Талфи. Међутим, ствар стоји друкчије. Герхард је дао податке. Најприје је послао кратке скице о животу, а за тим, по упути Гетеовој, по „Орбијанци.“ То се знаде из писма Гетеова Герхарду од 9 јануара 1827. Гете пише између осталога ово:

„И поменуо бих радо српскога госта и његову „Србијанку“ (т.ј. у КипзЕ ипа АКегћит), а скица његовог живота која се налази у Вашем писму могла би се сматрати као довољна за ту сврху, ако немате намјеру да је у неколико разрадите. Затим, не би било рђаво додати један мали садржај „Србијанке“, нарочито и у том погледу да се позна колико је пјесник унио грчку митологију. При томе је све стало до тога како је поступио; јер он је имао право и срећу да те узвишене старинске прилике стоје уз њега као сусједно сродне, те их, као народна божанства која су непрекидно у дјеловању, може врло лако призвати.“

Кад бијаше „Србијанка“ доштампана, Симо ју је по"слао Гетеу уз писмо које се овако почиње:

„Високоблагородни Госкодине Државни Министре ! Човјечанство, којему ете Ви толике умне производе ка жртву принијели, е правом Вас тако високо цијени, па таке и ја, пошто сте и Ви удостојили пријатељскога погледа српске народне пјесме које Вам је послао њихов скупљач, мој пријатељ Г. Вук Ст. Караџић. Тежећи истом циљу, и ако са елабим сплама и припремама, сматрао сам за дужност да са својим првијенцима „Србијанком“ изиђем пред Вас као пред судију пи опјењивача њихове вриједности. Ако Ви тада оне који су представљени п онога који их је представио нађете да су људи, онда сам утјелпен и довољно награђен, јер ја иначе не тражим ништа више.“ (Ово је писмо изнио први Г. Леве.)

Симу бијаше главна ствар да Гете проговори о ње-

о #) 6)“