Srpski književni glasnik

Брет, š 5 # Y ) ди ~ и y EVO DONI Српски Књижевни Гласник. те

говој „Србијанци“, јер на тај начин, не само што би ова. нашла више признања, него би донијела и више користи. своме аутору, а можда и више издавача за његове касније радове, Тако је умовао Симо. И заиста се угодно чудити, како је Симо погодио прави начин, којим је ваљало приступити великоме „мајетору“ немачком. Симино је писмо у духу који је и у њемачких књижевника који су се око Гетеа купили. А да би успјех био сигурнији, Спмо ce постарао да и Герхард и Талфи приложе свој обол. Само се тако може тумачити тај елучај да и Герхард и Талфи пишу у исто вријеме Гетеу, кал му Симо. „Србијанку“ шаље. Њихова. су писма имала једино ту сврху да Гетеа што боље и живље упозоре на Сарајлију.. Зар то не тврде и ријечи Талфине у писму од 26/ХП 1826:

„Ја не знам да ли сам се приликом свога последњег x бављења сјетила Србина Сима Милутиновића из Сарајева, : који се од некога времена бави у ЛЈиписци. Он се борио уз Црнога Ђорђа и зна много шта занимљиво да саопшти. Бојазан да Вас није можда он еам или ко други извјестио о његовој личности и његовим односима. према младој српској литератури, у којој је још све знаменито и.

4 значајно, епречава ме да о томе више пишем и тд.“ Овај посао не оста без успјеха: Гете се заинтере« |- совао за Сима. : | А сал да приступим и најосјетљивијем питању DP. y Левеа: да ли је Симо био и лично у Гетеа у Вајмару, 2 Г. Леве то пориче, велећи: „ЕЈ o, „Сви биографи Милутиновићеви, изузев трезвенога о : | Ђорђевића, а тако и чешко-руски рјечници изрично тврде . Ра да се Сарајлија са Гетеом састао у Вајмару. У дневниЖ цима Гетеовим не може апсолутно ништа да се нађе о = i Т посјети Сарајлијиној. Ми, дакле, с пунијем правом су ки мњамо ла је Милутиновић увиће долазио у Вајмар. Гете | До 7 није са Симом Милутиновићем долазио у лични додир. SO ro Петина, Ђорђевић, ua ни Андра Гавриловић не спомињу 155 #5 + | ад а ! RP. C. Ђорђевић, Сима Милутиновић Сарајлија, Београд, 1888.

5)

. , . да 2 а“ у XX идр : SVOE