Srpski književni glasnik

С ot

У Зе

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ.

Зашто код трећи-а-е, а. ге, а код тринаести-а-о, а. der dreizehnte?

„TpH. m. Dorn. Štaehel, Zitterochen.“ „la je Dorm:= трн, то јест; Stachel aHaun 604.5a m разликује се од трна,

али је опет нешто близу: но откуд је амо дошао ŽZitter-

гоећеп (Каја (огребдо) то нам је, бар у овај мах, загонетно, мањ ако не значи нешто друго, зато што. је штампано са једно г7

„Шкиљи-ти-м. у. п. 1. schielen, blinzeln.“ Jecr aa Dlinzeln значи шкиљити т.ј. трептати очима, али не и Sschielen,

које преводимо на српски са: бити разрок или зрикав.

– Код глагола „чијати—Еедегп зећејззел“ (треба зећЈегеп) погледасмо према упуству у предговору (П) „како који тај глагол има ргаез. шта., ппрегу. 114. и т.л.“ али та не нађоемо у списку оних „неправилних“ глагола.

„Чини-ти-м, пл“ (дакле без ћ) а на стр. 119 истога (П) лела „коракнути = етеп ЗећтЕ Фил“ (дакле са h). „Прилагодити (стр. 243) асеотоПегеп“ (са е), а одмах, код. исте речи, само у рефлексивном значењу „прилагодити се—дећ иесотоштгеп“, без е.

Речник овај има 744 страница (1 део 380, II neo 364). Опаске наше односе се на једно 60—7) страна, које смо у први мах отварали онако, од ока, а после, навлаш, према потреби.

Састављање речника веома је мучан, тежак, па према приликама, и неблагодаран посао. Нема сумње да је и при састављању ове књиге уложено и труда и воље, али бисмо рекли не у оној мери, колико то захтева природа самога посла; а ако се варамо, онда би то био само један доказ више, да за пзраду добра речника није довољан сам труд и сама воља.

Од издавача, књижара Браће М. Поповића, лепо је што се одазивају потреби п порукама из публике (вади предговор), те се залажу п издају и овако потребну књигу. Формат п штампа овога речника на своме су месту — укуесни.

ЂурРА Б. Димић.