Srpski književni glasnik

564 Српски Књижевни ГлАСНИК.

— Познају се праве прије, па Ya — рече, == 2550 Баш вам, по стотину пута, фала!.. со П Јованка и Мара загрлише се и пољубише тринут ти

са њоме. | и * — A коме би прије ураниле, него теби, — Kao при : с јекорно рече Мара. — Ко нам има дражи од тебе! ја % 4 баш велим Јоки: „хајдемо мало у наше Стане“. Је | — Jec. Beazu Mu Mapa: „xajaeMo Ma:0 y Haime Стане“, = и — упаде Јованка, — „да видимо наду. А ја велим:

. „хајдемо, е је Стана ж'о наша сестра... M e. — Јакако него сестра, -—- весело У ње 4 ; ухвативши их за руке. — Зар мислите друкчије... 4 Па, не прекидајући говора, уведе их у собу и ен 2 их на шилту. у | Милко, Милко! — викну благо. — Ходи, срце

моје, ево нам иприја!.. Обје трије упиљише очима у врата и, неко пријеке,

јепа, isapy мењена, са ад deypebeaoM косом и модрицом испод подвољка. рај от А-а, ево нам је! — заграјаше обје, скочити,

да се ове с њоме. — Кво наше day ДВИНА била!... Жива била!.. И, токорее, браљаку се од њезина наваљивања ·

их пољуби у руку. чи ДЕ — Ево моје голубице! — рече и Стана, пољубив

је у чело. — Ово је злато моје! 508 Мара. је поглела. OKO

— Bore m jec злато! — упаде. — бреза с пресретна, кад сп се намјерила на тако чељаде.. Јованка намигну на Мару и обје се зони

— А како си спавала — запита Милку.

Милка се поче увијати као шибљика, осмјеху Не одговори ништа. S 300 — Чини ми се слатко! — дочека Mapa. — Ех, а што ти је коса замршена ! сре 4 „а шу 4 A bU EJ | MI а. - + i

~ OUN EA