Srpski književni glasnik

ta qa ie

a 1 ki a a” O MNE NA wo „ *

=. · e

„з

Ee

—

– .

овса

|»

+

ZN 7 Ua a о а и » да и че · по Реку. + oi и. x ~ ( TONI SEV ”+ с Да Žž А 45. ЈА Ји мерен, 56 СРПСКИ HmIWKREBHHM ГЛАСНИК. ON

Ha сами, upuyumra Букало Жижицу; није чисто“ “7 Уа вјеровао. ; — Ча мисли спалити баш нашега светога Спиридиуна 7 :

Његов кип...

To je na и њега... )

A ставиће на отар нови кип... Онега, Боже ми: прости, ча су га нарешили, ка“ да је невистица. ~

— E, ма реци право — прихвати живо зКижало п устави се насред пута, — може ли, брате, они нови метнит! се се оним нашим старим... Они стари наш кип, видија си га, а2 глава му је пригнута, ка“ да се увик моли. Богу за нас, прави старовирски светац, чудотворац, брани нам род маслине од болести ушенка, и од свакога зла, ка“ прави завитник.. па тад с њим у крај...

— Па да би зач7 — опази Букало.

По Бога, ла је остарија 7!

Ка“ да неће и он остарити.. Ма ча би он река. кад остари, да га потирају из mapokuje?... е..:

A Hehem да те светац увриди... Умешће нас... Да,. биће рода од маслин ка“ до сад — и насмеја се презриво. — Ма моја луша ванка тега... Учинићу ча будем могао, .. :

— Ваља — потврди Букало. :

И махом кренуше по селу, ла својим јелномишље= ницима јаве што је парох наумио да учини са старим кипом светога Спирилиона. +

...По подне иза благослова, пред прквом дочека мали | пук свога пароха, окупи се око њега и препријечи му пут.

— Нека стоји ди је и бија —- вели Јале.

Ди му се и пристоји — надода Зубатац. оф |

— _7H у паклу се старији познају, а ди неће међу 21 божјим свепима — огласи се између женскадије Иижице У Вре жена, и чека да види што ће се догодити. ни 8

Млали парох дум Андрија, мален, се наочарима, врти се и надиже између гомиле нарола; не боји бе, aa. LUMI