Srpski književni glasnik

и

yw ~ be vi '

тишина је ко у тлеху; у дугоме затону море се тек ио-

. . * је свечево лице млађе и умиљатије, п жао му што одсле

5792 Cc PICKH. Књижевни. ГлАСНИК.

a at tmr ____ O —

вија, бродице се лагодно љуљају, а пучина дршће у сјају сунца што се одбљескује на прозорима уз море поређаних кућа. .Јитија се напријел креће и оставља за собом воњ воштанице и задах старих туника, а прати је“ оштри воњ морске осеке и сува жала. Па полагано ириступа на рат што дубоко у море задире, гдје је сеоско гробље, у чије се зидове за олује валови, пјенушећ, : се, разбијају, вјетар свија мрке самце чемиресе и криче галебови, — а сада око хриди тугаљиво валићи кркоче. Свети кип младићи положише на отар, а MOK га. емјестише навали чељад да му ноге ијелива. Између првих приступи Жижало и секрушено се поклони, попо- X% стане часом па гледа у кип. У полусјени чини му се да

бар сваке недјеље неће моћи поклонити му се — и још Ви скрушеније приступи — и, учинивши прво језиком Криж ко на плочи пред отаром, пољуби га у обе руке и ноге. Па се онда обрати дум Андрији и каже му: — Купићу канди- ид оце и даваћу уље, нека жижак сваке недјеље гори пред свечевим кипом... A ON „Већ се сутон хвата и свијет се с гробља рази- "307 лази. УЖКижица, Букало и Јале враћају се са осталима; на раскршћу позове Жижица своје друштво к себи у кућу, ЊЕ ла се поразговори и напџије — позове и ону четворицу младића што носијаху свеца. Пије се вино и спомињу | се чудеса светога Спиридиона. до касно у ноћ, Најпон и 4, елије друштво се разиђе. Напољу младићи оејетише евјег 1 жину, и вино их поджига и млалост носи, не могу "АВИ ололе вољи а да испред дјевојачких кућа не зацјевају, а мјесечина их поможе да им у прозоре гледају и MUBH јеће кралу. 7 | pal Ноћ је од љубави — рече јелан ол младића, к су к мору сишли. . — Немој да те Жижипа чује, он се данас посвеTHO — нашали се други. У пр Пусти... Зар је бија онаки док је млал бијав. J

: *

tet

, , S - ' > : # » , · tia

у пи. aa to И ки E: ЈЕ