Srpski književni glasnik

МАРКО ТулијЕ Цицерон. 599 се таким плановима услужиш, не можеш, веруј ми, бити луговечан... Сети се, дакле, Марко Антоније, онога дана, кога си диктатуру укинуо; сети се веселости сената и римског народа; упореди са овом куповином својом и пријатеља својих, па ћеш тада видети, колика је разлика између користи и славе. Али доиста, као што неки због неке болести и неосетљивоети чула не осећају сласт јела, тако похотљиви, лакоми и злочести немају укуса за прву славу... С оним (т.ј. Цезаром) те могу поредити због жеље за влашћу, у осталом се пак никако не можеш поредити. Али од врло многих несрећа, које је он (т.ј. Цезар) нанео републици, ово је ипак добро остало, што је римски народ већ научио, колико сваком да верује. коме да се повери, којих да се чува. Не мислиш и не увиђаш, да је то доста за храбре људе, што су научили, како је у ствари лепо, због добра дела хвале вредно, а због добра гласа славно тиранина убити... Освести се, молим, једанпут; посматрај, ко те је родпо, а не се ким живиш; са мном, како хоћеш, помири се с републиком. Али ти се од себе видиш, ја ћу о себи сам казати. Бранио сам ренублику као младић, нећу је оставити као старац: презирао сам Катилинине мачеве, нећу се бојати твојих. Шта више и тело бих своје радо понудио, ако се смрћу мојом држави може слобода дати, да једном мука римског народа створи, што већ одавно намерава. Јер ако сам за ово скоро двадесет година баш у овом храму говорио да смрт не може бити прерана за пређашњег консула, колико ћу истинитије сад рећи да не може бити за старца. Ја пак, сакупљени оци, морам већ п смрт желети, пошто сам севршио оне државне послове, које сам добио и које сам отправљао. Ово двоје само желим, једно да уми·рући оставим римски народ слободан (од овога мп веће бесмртни богови не могу ништа дати), друго, да тако свакоме човеку у део падне, да буде сваки човек заслужан за републику.“

Никад Цицерон у евом животу није играо већу улогу у политици него тада, нити је икад у његову животу