Srpski književni glasnik, Jan 01, 1903, page 622

МАРКО ТулијЕ Цицерон. 609

вавим борбама, где је сила била господар, човек миран HM од науке, који нема другог оружја осим своје речи, и који је сањао увек о задовољствима мира и о мирним ловорикама речитости Требала је једна храбрија душа од његове па да не узмиче испред навала. Догађаји, јачи од њега, мењали су сваког тренутка његове намере и играли се његовом неодлучном вољом. У свом ступању у политички живот, он је узео за девизу одмор и част (отит сишт д1еп16асе); али то нису две ствари које је лако спојити заједно у револуцијска времена, и готово се увек губи једна од њих две, кад се хоће сувише да очува друга. Одлучни карактери који то добро знају, бирају одмах у почетку између те две ствари, и у колико су Катон или Атик, одлучују се првог дана за одмор или част. Неодлучни, изиграју у исто време обоје. Ми смо дошли, у историји његова живота, на један од оних тешких тренутака где он жртвује част одмору; не будимо сувише строги према њему, и сетимо се да је он доцније жртвовао не само свој одмор већ п свој живот, да спасе своју част“.

ЈАНКО ЛУКИЋ.

Литература: Цицеронова дела, Плутарх, 501, Сазјоп Boissier, АЈу, Мопипвеп, 5сћалг, Тепне! и др.