Srpski književni glasnik

=: UN.

612 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

те није ни најмање потребно хтети још. нарочито вређати. Према томе, друштво које називамо „добрим“ нема само ту рђаву страну да пружа љуле које не можемо. волети и хвалити, него не допушта ни да ми сами будемо онакви како захтева наша природа; шта више, оно. нас, ради хармоније се другима, нагони да се згрчимо· или чак унаказимо. Духовит говор или духовите примедбе само су за духовито друштво: у обичном друштву мрзе“ % на те ствари; ко хоће њему да се допадне, томе је прва. “Za лужност да буде плитак и ограничен. Због тога ми мо- Уб рамо, у таквом друштву, с великим самоодрицањем да жртвујемо три четвртине себе самих, да бисмо се донекле: a изједначили с осталима. За то, наравно, онда добијана А те „остале“; али, што ко има више своје властите вред- ла ности, то ће више опазити да овде добитак не може да КЕ наквади губитак, и да такво трговање испчда на његову 7 штету, јер су људи, по правилу, инсолвентни, т. ј. такви. да човек у њихову друштву не може да нађе ништа што. би му надокнадило ону досаду, терет п непријатности од њихова друштва, нити самоодрицање које он подноси: ко према томе је друштво већином тако подешено да ко га размени за самоћу, прави „добар пазар.“ Уз то долази jom u TO Aa je друштво, да би заменило праву т.ј. умну надмоћност, коју оно не може да трпи и која се у њему тешко“ 7. може и наћи, да је, лакле, то друштво по својој ни А примило јелну лажну, конзенционалну надмоћност која. је оспована на самовољним рдролочна и која се тради-

зове 20% TOH, bon? ton, faslrionableness; Али чим НА. И дође у сукоб са оном правом надмоћности одмах, покаже Ж своју слабост. — Ya To, quamd le bon ton arrive, le bon – sens se retire !), =