Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ.

69

точну Румелију, била од крвавих последица. Тим путем, та полусамостална турска провинција претворила се у бугарску потчињену област. Користећи се оваким примером, бугарски комитети унели су у своје програме само оне реформе које воде аутономији. Такво стање ствари даје се лако експлоатисати. Нашло се да је то довољно па да цео Берлински Уговор постане сумњив, и, као што обично код нас бива, отишло се одмах у другу крајност. Читава једна струја донекле необавештених публициста, али у главном руковођених извесним рђаво сехваћеним обзирима п заведених својим личним рачунима, узела је у одбрану сулгана од европеких захтева. По њиховом тумачењу, тражити од Европе да натера Турску да изврши толико пута обећаване реформе, значи бугарској пропаганди широм отворити врата у Стару Србију и Маћедонију и изложити дефинитивној пропасти српски живаљ у тим покрајинама.

Због такве пометње у појмовима неопходно је потребно бацити пуну светлост на ствари и на догађаје, и из факата извести једине последице које се у њима налазе. Два питања заслужују нарочиту пажњу. Прво обухвата општи однос Берлинског Уговора према Маћедонском Питању и члан 23 посебице. Интересантно. је знати с каквим је расположењем конгрес приступио, сутра дан по Сан-Стефанском Уговору, поновној организацији оних делова Балканског Полуострва које је и даље оставио под султановом управом. Треба тачно испитати какав су план рефорама пуномоћници Великих Сила имали у Берлину пред очима и, што је много значајније, под којим су гарантијама поверили Турској сваку поједину област. На тај начин лако би се дало обележити докле иде право мешања Европе у турске послове п колике су дужности Портине. Што се Маћедоније и Старе Србије тиче, за њих је члан 29 од пресудног утицаја. Пошто се ту аутономија нигде не спомиње, реч једино може бити о уредбама које се имају подесити према „местним потребама,“ онако исто као што