Srpski književni glasnik

7) СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

је 1568. извршено. преустројетво администрације на осгрву Криту. Остаје да се нађе какви су пројекти израђени за уређење тих области, у којим су комисијама претресани, које је од њих Висока Порта промулговала као што се све то захтева у члану. 293 — и, најзад, какве су користи од тога имали становници. Друго питање, не мањег значаја, дотиче се историје свих рефорама које су" предузимане у Отоманској Империји: Шта је Европа, у разним приликама, тражила, колико је 'Турека. обећавала. и колико је од својих обећања испунила. Многи користан закључак даје се извести из једног јасног прегледа разних фаза кроз које је прошла ова двострука борба: С јелне стране напори Великих Сила, које су улагале примерно стрпљење и необичан труд. ла постигну незнатне концесије, и, се друге, отпор Порте, одуговлачењем , лажима, лукаветвом, да не учини ни најмањи уступак. Извесни моменти и поједине чињенице из ранијих времена могле би да поелуже као упуство за будућност. Нас изнад свега интересује да знамо, у погледу покушаја да се остваре реформе, колико је старање Европа у прошлости поклањала. Старој Србији и Маћедонији, и колико, према томе, ми можемо ла очекујемо од њене иницијативе.

PDP. проф. Ал. Станојевић, пошто се само узгред дотицао Берлинског Уговора, посветио је сву своју пажњу овом другом питању. Њега су, у главном, интересовали само покушаји реформама на Балканском Полуострву. Он Je имао на расположењу све важније изворе, довољно полатака и служио се доста богатом литературом. Али, у тој обилности грађе, он није умео да се нађе и залутао је као невешт почетник или као нестручњак који не позраје из основа посао кога се латио. Његова је књижица далеко од тога ла одговара циљу, који је он себи поставио. Она те рађена несистематски, без програма, површно, у опшим потезима; нити се главне линије у историји рефорама лају јасно запазити, нити су детаљи појелиних рефорама разрађени, да би се по њима могло