Srpski književni glasnik

Му СРПСКИ Књижевни. ГЛАСНИК:

А, бре, ешеку ниједан, пита га калфа-Коте, канво појење у дућан г!

А шегрт Поте га гледа блесасто, и пипа главу, и глела да се није и крв пролила,

— Куде си ту чуја и научија. ете, туј песму, ешеку

Поте ћути и чеше се по глави, која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољетво.

— Од кога си гу, бре, научија 7! опет га пита калфа коте али не добија одговора. Ти ли ће за Зону песму ја појеш!!... Што си гу ти, па да можеш да поје!

А није требао да га пита ни где је песму чуо, ни од кога је песму научио, а још мање је смео да се љути, јер је та песма m сувише добро позната била. Певала се по целом граду, а да је калфа Коте мало-мало мућнуо. главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму као што је он чуо и научио од мајстор Мана. Па и оно мало час можда шегрт Поте и не би запевао и ни крив ни дужан добио шамар, да није сам он, пети калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму. Укратко рећи, та се песма најрадије певала у оно доба кал се m ona Hama приповетка почиње. Busa је чисто фатална са своје прилепчинвости; и ко је само једаред чуо није могао више ла је избије из главе и заборави. Кад увече леже у кревет — шапуће те стихове, кад ујутру устане и потражи папуче — опет му се ти исти стихови. отму с усана и он певуши ту песму „Сипноћке те, леле, видо“, Зоне“...

Сваки ју је знао и певушио, и жењени и нежењени, и млади чапкуни и стари дилбери, певуше је. Чак и прозаични ћир Моша. Абентаам певушио би је кад би што гобро продао или би сарафећи кога забушио и преварио

и он би 'трљајући руке певао ту песму. Па и ви, поштовани читатељи, без разлике пола и старости, звања и занимања, извесно да знате ту песму о лепој Зони. Али има што не знате а што ћете тек из ове приповетке сазнати, а то што не знате, то је то: на кога се односила