Srpski književni glasnik

97 „E

TocnosA BOoBAPM.

трудноће своје жене; и он је био врло весео онога дана кад је жену одвео од оца и довео у своју кућу, кад је

„ . . - ког

“ посадио на коња иза себе, касајући по снегу; јер то с је било око Божића, и поља беху покривена снегом; А она га је држала једном руком, а у другој је носила и

своју корпу; ветар је лепршао дугачке чипке на њеној коси које су јој по кашто падале на уста, и кад би се окренуо, он би видео поред себе, на своме рамену, њено румено лице које се ћутећи сметило под златним

| _ котуром на капи. Да би загрејала прете, она их је 7 7 се времена на време завлачила у његова недра. Како :

и је давно било све то! Њиховоме сину било би сад три- 3 ЊЕ 8 десет година. И он се опет осврте, али ништа више 3, ЊЕ "није видео на путу. Осећао се суморан, као кућа из које i. Бр је изнет намештај: пи како на пријатне успомене надо- 2 јео лажаху мрачне мисли у његовом мозгу који се замаглио 4 од еплна. пића, њему се у једном тренутку прохте да оде Ћ \ до цркве. Алп се побоја, да га то још више не ожа- i

*+

. JOCTH, MH тако се врати право кући.

: Господин пи. госпођа Бовари crurome y Тост око 3 Бо шест сахата. Суседи изиђоше на прозоре да виде нову 5 ко жену свога. лекара. - вд Стара. слушкиња. изиђе, поздрави је, извини се што eo вечера. није још била готова, и позва госпођу да, дотле, yo.

разгледа. кућу.

МУ.

Фасада од цигаља била је на самој линији улице, или боље рећи пута. Иза врата беше обешен један огртач са малом јаком, узда, качкета од црне коже, а у једноме углу, на земљи, лежале су доколенице на којима. се беше

а ваде у и у И,

окорело блато. Десно је била сала, то јест соба у којој

се јело и прекодан седело. Тапет отворено жуте боје, “ окићен горе траком од сува цвећа, треперио је сав на

својој рђаво прилепљеној основи од платна; беле памучне

завесе, опвичене црвеним ширитом, укрштале су се на прозорима, а на уској оплати камина сијаше се сахат 7

4 + ад i Vika A đak 2 2

7 у

Sa i