Srpski književni glasnik

и

100 СРпсСКкКи Књижевни Гласник.

кобиле, која је непомично стојала пред вратима. Шарл, са коња, слао јој је пољубац; она му је одговарала знаком, затварала прозор, и он је одлазио. И друмом којим се без краја протезаше облак прашине, путевима по којима је савијено дрвеће правило сводове, стазама кроз пшеницу која му је била до колена, по сунцу које му је пекло леђа, и свежем јутарњем ваздуху који је удисао, са срцем пуним ноћног блаженства, мирна духа п задовољних чула, ишао је Шарл уживајући у својој домаћој срећи, као људи који, по ручку, још еладе укус печурака. које су јели.

Шта је-он до сада имао доброга у своме животуг Је ли му добро било време проведено у гимназији, кад је седео затворен између оних високих зидова, сам међу својим друговима који су били богатији или бистрији од њега, који су се смејали његовом нагласку, који су се ругали његовом оделу, и чије су матере долазиле у собу за разговор са колачима у муфу7 Је ли му добро било касније, када је учио медицину а никад није пмао тоmuko пара у кесп да може платити игру каквој малој радници која би му постала љубазница 7 После тога живео је четрнаест месеца са удовицом, чије ноге у постељи беху хладне као лед ледени. Али сад је имао за цео живот ову лепу жену коју обожаваше. (Свет, за њега, није прелазио евилени обим њене сукње; и он пребациваше себи да је не воли, обузимаше га жеља да је MOново види; брзо би се вратио и попео уз степенице, а срце му је лупало. Ема је била у својој соби и облачила се; он би јој нечујно пришао, пољубио је у леђа, и она би вриснула.

Шарл се не могаше уздржати да јој непрестано не дира њен чешаљ, њено претење, њену мараму; по кашто је стане страсно љубити у образе, или јој ситним пољупцима. обаспе нагу руку, од врха претију до рамена; а она га благо одбија, пола насмејана пола нестриљива, као што се одбија дете које вам обисне о врат.