Srpski književni glasnik

и

Госпођа Бовари. 99

њене ствари), мислила на свој евадбени букет, који беше затворен у једној кутији, и замишљено се питала шта би се. њиме. било кад би она случајно умрла.

Првих дана бринула се само о томе шта ће да преиначи по кући. Скинула је стаклена звона са свећњака, метнула нове тапете, поново обојила степенице, и начинила у башти клупе, око сунчаног сахата; шта више, упита како би се могао начинити водоскок са рибама. Најзад њен муж, знајући да му жена воли да се вози у колима, нађе један већ употребљиван бок, који је добио нове фењере и кожна крила, те личио скоро на тилбери.

Он беше дакле срећан и потпуно безбрижан. Ручак на само с њом, шетња у вече друмом, покрет њене руке кад је намештала косу, поглед на њен еламни шешир обешен о прозор, и још много што шта друго у чему Шарл није никад ни наслутио задовољство, све то чинило га је стално срећним. У постељи, изјутра, док су једно поред другога лежали на јастуку, он посматраше како сунчана светлост пролази кроз маље на њеним, плавим образима, које су у пола покривале траке њене капе. Гледане овако из близа, њене очи чињаху му се увећане, нарочито кад је више пута узастопце отварала своје трепавице будећи се; црне у сенци а затворено плаве на светлости, оне имађаху као више слојева боје, који су, гупћи у дну, бивали еве јаенији што су били ближе површини глеђи. Његово око губило се у овим дубинама, п он је у маломе видео себе у њима, до рамена, са свиленом марамом на глави и горњим делом раздрљене кошуље. Он би устао. Она. је излазила на прозор да га види кад оде, п остајала је наслоњена на ивици, између две саксије геранија, обучена у лаку и широку собну хаљину. Шарл је, на улици, прикопчавао мамузе на ивичном камену, а она је и даље говорила е њиме одозго и кидала. устима по који цвет или лист које је дувала на њега и који су, лепршајући се и правећи у ваздуху полукруге као нека тица, пре но што падну задржавали се на неочешљаној гриви маторе беле 7" ;