Srpski književni glasnik

ИЧКОВМИР-. 1806 — 1807

Српски устаници под Кара-Ђорђем успели су, после две и по године енергичног ратовања, да натерају Порту на попуштање и да јој изнуде обећање тражених привилегија. Ти услови примирења. донесени су били из Цариграда. Петром Ичком, пуномоћником српскога народа, и били су представљени Народној Скупштини у Смедереву. држаној крајем октобра пи почетком новембра 1806 године. И ако су устаници очевидно желели мира, и ако су услови које је донео Ичко били повољни, ипак су до- | гађаји остали јачи од жеља народних. Рат између Русије и Порте који је започео крајем 1806 године, и независно од српекога. покрета, повукао је устанике у нови рат, дао је устанку нов правац и тежње. Ичков Мир,“ као што су Срби називали услове које је Ичко донео. био је одбачен и остао“ је само као један епизод из српско-туреких односа између 1804—1807 rommne. Meсто Ичковог Мира Срби су, према обећањима. Русије, очекивали други неки мир. који би им зајемчио већу

самосталност и сјајнију будућност. II дошао. је најзад – Букурешки Уговор, који је био право разочарење за устанике. Чинило им се да су жртва руске политике Ичкови. услови у то време, као и у време устанка под Кнезом Милошем, били су им политички идеал према. ономе што је за тим уговорено између Русије и Порте у Букурешту. Ну и ако се правице обећане. Србима. осмом тачком Букурешког Уговора нису могле упоредити ни, 13 далека ca Ичковим Миром, ипак су оне имале своју. рез

Sa SS

! Huxos Mup. Покушај непосредног измирења Србије и пи с 1806—1807. Политично-историјска студија Стојана Новаковића. | а (Глас Српске Краљевске Академије Наука LXVI. стр, iN 7 Отштампано и засебно,