Srpski književni glasnik
Ичков Мир. 105
"алну подлогу, гарантију Русије, док су услови донесени | Ичком били чисто политичка. мера од стране Портине, “да се добије време и да се згодном приликом подарене
2 ; привилегије. одузму.
Ер Господин Стојан Новаковић посветио је Ичковом Миру |: нарочиту студију, која је штампана. у „Гласу Српске КраTSS љевеске Академије Наука“, и која према ономе што раЊу није знамо из саопштења у „Српском Књижевном Глаза снику“, чини само један одељак из дела које је писац
израдио о дипломатској историји Србије од 1804—1:30 а године.
|
о За ову своју студију Г. Новаковић се служио у e: главноме издатом грађом, наративном и дипломатском, али она је проткана и документима до сада непознатим, | Br поглавито онима. који се чувају y Архиви Српске Крао љевеске. Академије, местимице пак нашим пеписима из _ Париских Архива (Arvh ves Nationales n M nistere de#4 АС _____faires K'rangčres). Mebyrmw, сва ова грађа, излата m He-
о издата, којом је писац располагао, није била довољна за обраду овако пнтересантног предмета. Запста, у тој
|. грађи не видимо нити време кад је Ичко пошао у Ца0 Bet риград. нити његова упутства, нити време уговора нити ЊЕ тачну садржину мира. И Г. Новаковић је покушао да ње
све то реконструише на више од седам штампаних табака, усиљавајући се да све то уоквири и доведе у везу са ондашњим европским догађајима и српским кретањима и успесима на бојним пољима. Предузеће запета достојно
опробаног критичара и историка као што je Г. Нова_ковић, ну, у исто време, и предузеће пуно опасности и изненађења.
Како смо се п ми бавили истим питањима којима и Г. Новаковић, и како емо због недовољности и непотпуности познатих извора, морашји прибећи истраживању нових, подитично-историјска. расправа UP. Поваковића послужила. нам је само као доказ за наше мишљење да би запета било смело предузеће покушати, ca тако мало познатих дипломатских докумената, излагати исто-
Њу
„у JJ
i.
с,
“4 NA
NMEA SO 5, O ak df ta
Бе „—