Srpski književni glasnik
a o II И и и = и,
ИН
АИ а“
LN VN
па
„Ј
+
и
ЈУ "и AA EN
" па МЕТИ & VOA NJ" њи
[O СРпски Књижевни ГлАСНИК.
рата, да би успесима натерала султана да јој подари извесне привилегије, које би она гарантовала.
Опасност пак да се Французи умешају у српекотурски спор постала је врло акутна после славне Наполеовове победе код Аустерлица, чији је ресултат био огроман (нов. 1805). Аустрија је била понижена и смањена; Русија, њена савезница, делила је ову униженост. Пожунским Миром (дец. 1805), Аустрија је поред осталих земаља. уступила. Наполеону Далмацију, те је тако добио чврст ослонац Ha Балканском Полуострву. Из Далмације Наполеон је могао, према потреби, угрожавати или помагати Порти. Русија и Аустрија које до сада нису имале такмаца на Балкану, добиле су га сада у лицу најсилнијег владара у Европи. Ако су Русија и Аустрија до сада слутиле да ће Наполеон предузети што против Турске уништење ове. царевине од стране Француске постало је акепом нарочито за руске државнике. Упорност којом је. Наполеон тражио Далмацију био је очити доказ његових намера. У оваким приликама, Русија и Аустрија морале су се јошвише заинтересовати за Србију, којој се Француска тако близу прикучила. Устаници су Mas y ово време били узрујанији него икада. Пораз који је претрпио Хафис-паша, који је као царски везир требао да уђе у Србију да ред поврати, изазвао је читаву сензапију на Дивану. Порта, која се дотле устезала да Србе прогласи бунтовницима, може бити се тога што није имала довољно средстава да их нокори, морала је предузети озбиљније припреме за угушење устанка.“ У колико је успех ерпски био већи, у толико су устаници морали бити забринутији за крајњи резултат свога предузећа.
Ca свију страна стизале су устаницима вести о огорчености турској и о припремама које се против њих чине.
Озбиљноет ситуације принудила је Србе да потраже свуда. помоћи и посредовање за измирење с Портом. Сем тога они су се могли надати да ће Порта после тако
13 окт. 1804. Цариград. Италински Чарториском.
О „и
LL, #
„и
>
> A a