Srpski književni glasnik

ћ ји. ф

a ДИ ИЦ a РВИ

E

E?

| -

фр

Ичков Мир. | 107

карактера: прилике пак у којима се појавио, само је појачао интерес тих сила за устанике. У ово време центар европске политике био је у Француској. којом је господарио Наполеон]. Његовим необичним војничким успесима равнотежа европеких сила била је. поремећена, и судбина целе Европе била је у његовим рукама. Није чудо што је тај велики прекрет био од последица и на Балканско Полуострво. Русија и Лустрија држале су као извесно да је Наполеонов план да сруши туреко царетво, и нису им биле непознате везе његове са Хришћанима у Турској. Немири у Србији отварали су само нову перспективу француском утицају на Балкану. Полазећи са ове тачке, и Русија п Аустрија, нераздвојне савезнице против Наполеона. заузимале су се на Порти у корист Срба, уверене да ће се они у невољи обратити Наполеону, који не би пропустио, по њиховом мишљењу, да ерпеки покрет употреби за. своје циљеве MH против турске царевине. И ако су обе државе суревњиво мотриле једна на другу. суревњивост која. је често врло далеко ишла,“ ипак питање о примпрењу Србије било је од такве важности да су обе државе у принципу биле сложне да Србима. ваља израдити извесне уступке и не дати повода да се Срби обрате Француској.

Истина, била је велика разлика у ехватањима аустријских и руских меродавних кругова о решењу ерпекога питања. Аустрија је ематрала да је довољно да се у Србији поврати стање какво је било после Свиштовског Мира, кад је она предала. Србију Порти, т.ј. повративши ред у земљи предузети мере које ће га у. будућности одржати; Руепја пак ишла је на то да Србија добије положај према Порти као румунске кнежевине, Влашка и Молдавија, чије су привилегије биле под њеном заштитом. Докле је Аустрија Србији саветовала умереност у захтевима, дотле је Русија препоручивала. енергично вођење

Г Аустрија је потказада Порти да су Срби 1804 слали де путацију у Петроград