Srpski književni glasnik

и SMA

и „и с и VIA i

Ба виде

1

А И И АЈ а ид са.

Ичков Мир. 117

јани није био против тога да се Србима учине уступци, али само без туђег посредовања и мешања. Измирењем пак а Србима. постигао би се један велики резултат; Срби не би ступили у савез са Русима, који су већ у Влашкој. У јануару 1807 српски депутати учинили су дефинитивну погодбу с Портом и предузели пут за Србију.

Међу тим у Србији су се десили врло важни догађаји. Пошто су Срби узалуд покушавали са мухасилом да приволе Турке да напусте Београд, то су прионули енергично око опсаде. 30 новембра била је заузета варош београдска ; 17 децембра Гушанац је капитулирао и изашао из тврђаве и отишао у Видин. После Гушанчева одласка. постане господаром у граду Сулејман-паша, ну пред захтевима Срба, он им га је морао предати 27 децдембра. Заузевши Београд, Карађорђе се очевидно стао колебати између рата и мира. Присуство руске војске у Влашкој и заузеће Београда и Шапца само га је могло охрабрити на продужење војне. Сулејман-паша, коме је остављена. нека сенка власти у Београду. био је врло узнемирен и хтео је на сваки начин да оде из Србије. По претходном договору са Србима, паша се крене 23 фебруара за Ниш, али на Врачару цео спровод буде поубијан и опљачкан од Срба. За овим разбојништвом настане у Београду покољ, грабеж и насиље над заосталим туреким породицама. У скоро после овога покоља стигне Петар Ичко у Параћин са дванаест Турака и са последњом погодбом са Портом, која је имала само још ферманом да се потврди. Ну Петар Добрњац заповеди те Срби побију ове Турке, изговарајући се доцније, да је то учинио с тога што су Карађорђе и Младен без њега Турке у Београду побили и опљачкали.

После свих ових изгреда, мир је између Србије и Порте био немогућан : може бити да ти изгреди нису учињени само из жеље за грабежом већ и из политике да се примирење учини немогућним. У сваком случају ови су изгреди доказ да су поглавице уетанка више тежиле рату него миру. Срби су већ били позвати у савез са