Srpski književni glasnik

1.129 СРИски Књижевни ГлАСНИК.

e, 4. Да Порта одреди чиновника који би од народне | управе данак примао и њиме располагао и предавао Турцима. спахијама, који у унутрашњости Србије живе. И заиста такав је чиновник био и дошао из. Цариграда у лицу мухасила Хасан-аге.

5. Срби плаћају као и пређе плаћане хараче.

ŽŽ Ово je било предложено, наставља -Ст. Живковић,

“ народу у Смедереву, октобра 1806 године, али није била

a опредељена. ни сума, која се имала плаћати, нити број o

ЊЕ. Турака, који ће у Србији пребивати. Срби се нису могли

: користити оваким расположењем Портиним, пошто су се

њи у Београду, Шаппу и Ужицама још находили зли Турци, непокорни султану и који су народ натерали на буну. "50 a če. Скупштина знајући да ти Турди могу увек Hapyinurm Te y- у

] саове, молили су чиновника који је са Ичком дошао, да он | те e пре свега изведе те зле Турке, као што су Гушанац и други ње | разбојници. Ну како их Порта није могла из тврђаве исте- . ; ф рати својим ферманима, народ је био принуђен проливати и O

1 даље крв се њима и силом заузети та места: следствено Ич- 2,

3 кови су услови остали неприведени у живот. У то време о о Гусија објави војну Порти и у Србији су се, по приврже- 5: | ности српскога. народа Русији, измениле прилике. „Одо носи Срба са Турцима уступили су место односима Срба о је. са главнокомандујућим руском војском“ у Влашкој. Од 2

/. овога. времена српски народ, одушевљен успехом рускога :

ji оружја и уздајући ce у моћно покровитељство Русије, 7

почео је безбрижно правити устројства и установе свакога рода. Услед тога по варошима и паланкама турска | су имања распродата у корист државне касе и у току тм седам година било је таково устројство и благостање у земљи, да је тешко било распознати Србију од 1813 године од онога што је она раније била.

Овде се завршује онај део писма Стевана Живко-. вића, који се односи на Ичков Мир. о

Ово што је довде казано довољно је да се види у чему су се Портини услови састојали, и гледиште на- SSS родно Ha њих, које се лепо огледа у писму Ст. Живко- |