Srpski književni glasnik

130 Српски Књижевни Гласник.

и крајних бродова, завршују се оздо разним животињеким фигурама и главама изрезаним веома вешто и прецизно у белом мрамору. Сва орнаментика има романски карактер, али се у неким орнаментисаним пољима изнад прозора и северних врата препрате, опажају трагови орнаментике која јако опомиње на орнаменте византиског карактера. Стубићи који деле прозорске отворе, врло су витких размера; а њихови капители, баш и на истом прозору, нигде нису једнаки. Они су или чисто романски, или се на понекима, што је веома значајно, видно опажају трагови ренесанса, применом акантуса на капителима у оном облику који јако личи на онај доцније употребљени и усавршени у ренесансу. То се исто опажа и на капителима камених стубова на иконостасу. Још је значајнија примена акантуса изрезаног у белом мрамору а примењеног као горњи перваз, на каменим преградама између стубова који деле црквене бродове. Облик је његов онај исти који се у то доба често виђа примењен у талијанском ренесансу: јасан знак да се трагови ренесанса, који се у то доба, у почетку 14. века, тек почиње у већој мери у Италији да развија, налазе и на ерпеком земљишту.

Нећу се упуштати у даље детаљно описивање ове знамените грађевине, јер мислим да се, и из до сада изложеног, може јасно да. увиди велика важност ове културне тековине српског народа. Грађевина је до сада потпуно очувана се поља и изнутра, само је нешто дефектна на једном делу северног зида препрате, ваљда због јачег слегања, које не изгледа да је скорашње.

Пећска црква старе српске патријаршије саграђена је вероватно у другој четврти 14. века. Црква са зградама старе патријаршије удаљена је од вароши за један километар од прилике. Грађевина је у византиском стилу, и по своме распореду преставља такође један особени тип. То су три напоредо положене цркве једних висина, потпуно одељене заједничким зидовима. Средња. је прква нешто шира, а дужа за целу олтарску апсиду, чији је пречник раван ширини цркве. Свака прква има по једно кубе, од

и А

а и ЊЕ А А MA

ми. А.

ДИ А БР и ве а у у