Srpski književni glasnik

Књижевни ПрРЕГЛЕДЛ. 147

од францускога, те је етога најлепши међу словенским језицима. Осим тога има српски језик и ту добру страну што Će говори у средишту Балканскога Полуострва, и што се њиме служе, као књижевним језиком, око 9 милиона. Југо-Словена, те и стога изгледа као да му је намењено да постане заједнички језик евих Јужних Словена“ (стр. 28).

– Остало што писац говори о другим народностима у Маћедонији, познато нам је више или мање из дела В. К'нчева,“ којега се поглавито држао и у овом, као и у главама, у којима износи етатистичке податке о вери, језику и народностима, исправљајући их местимице подацима из других извора. Главно је напоменути да се Герсин служио, осим њега, и другим поузданим изворима, до којих је могао доћи, и да није без критике примао ничија тврђења, ако му се ма у ком погледу учинило да истичу из шовиниетичких тежња. Као научар старао се да буде свуда објективан, а као Словенин, да се уздигне изнад националних размирица те да са висине еловенеких интереса тражи најбољу солуцију за постављено питање.

Каква би солуција за решење турекога проблема најбоље“ одговарала и интересима. Југо-Словена п интересама. културе уопште, то нам је Герепн изнео у поговору, у коме је о томе овако резимисао своје погледе:

“На Балканском Полуострву већину чине Срби који заузимају у компактној маси од близу 9,000.000 душа његово средиште. Ако се уз то узме у обзир да се Бугарин са Србином лако може споразумевати, само се интригама стране дипломације може објаснити данашње неповерење међу њима које често доводи и JO отворених сукоба. Као очигледан пример, колико је бесмислено ово неповерење и колико су штетне по словенску ствар ове њихове размирице, наводи факат: да северни Немац не разуме језике швапеких сељака, па ипак за то обојица припадају једном једином, великом немачком народу. Како јужно-словенски дијалекти готово неосетно прелазе један у други, те није с тога могућно нигде повући међу њима

то"