Srpski književni glasnik
av f: Hi и
Ot + ње. У пи и Ри oi - ; 4 2 Ае А И, па - њА ТЕ а у U. a Це .м РА 7
Је « 56% a еј. Ку 4
e : OK | i у “ w.
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.
федра. трагедија у пет чинова, од JK. Расина. Пре- вео с францускога Др. Никола Ђорић. Мостар (Пахер и Кисић), 1903. 169. Стр. 88. (Мала библиотека, св. 44.) ',
Ако није најбоља, Федра је зацело једна од најинтересантнијих трагедија Расинових, као одлична студија жене. Најсилнија и неодољива страст, љубав, затим љубомора, очајање, грижа савести и кајање, све су то разни | видови Федрина карактера, који се један за другим нижу у свима нијансама и врло логично. Тиме се одликује ова А трагедија. Али то још није њена највећа“ одлика. А на је љубав грешна и злочина, и Федра је зато могла | бити одвратна. То је међутим требало избећи. Ваљало“ је навести олакшавне околности, начинити Федру, која ф је потпуно свесна свога злочина, жртвом фаталности коју она носи у своме страсном телу и у својој узаврелој крви, човечански честитом, неодговорном, чак симпатичном ; једном речи, извинити је. Посао је био врло комиликован, али је Расин у њему потпуно успео. То ди оно што је ову трагедију ставило међу најбоље трагедије седамнаестога века. 455 |
Дати ову трагедију српској читалачкој публици, Њу није била рђава · мисао. Али дати је у преводу Ђори- на ћеву !.... Јер превод. Ђорићев, превод давнашњи који овом | приликом јамачно није накнадно прегледан, није ни тачан ни леп. Да. се види колико је нетачан, довољно је навести само ова два стиха из прве сцене првога чина;
Et tixant de ses voeux linconstanece fatale, Phčdre depuis longtemps ne eraint plus de rivale,
које је Ђорић овако превео:
Несталне му жеље давно веза Федра Јер њој равне нема испод неба ведра.