Srpski književni glasnik

еј иу = ИУ ка а, к ДЕР > о | Бо У о Ž : БЕЈ > фазе ГОСПОЂА БОВАРИ. XVI. (4.)

· Она беше читала Павла и Виргинију, и сневала. је о кућици од бамбусове трске, о прнцу Домингу, о пеу Фидели, али нарочито о нежном пријатељетву каквог доброг брата, који бере за вас црвено воће са великог дрвећа, вишег од црквених тороња, или који босоног трчи "по песку, носећи вам какво тичије гнездо.

Кад јој је било тринаест година, отац је сам собом · одведе у варош, даје да у манастир. Одсели су у једној гостионици у кварту Сен-Жерве, где су за. вечером имали – шарене тањире који су представљали историју госпођице “од Ла Валијере. Сва легендарна објашњења, испрекидана овде онде паротинама од ножа, величала су веру, илеменитост срца и дворски сјај.

У, манастиру не само да јој није било досадно у прво време, него је шта више уживала у друштву добрих сестара које су је, да је разоноде, водиле у капелу, у коју се једним дугачким ходником улазило из трпезарије. Она се врло мало играла за време одмора, схватала је добро катихизис, и увек је она одговарала капелану на тешка питања. Не излазећи дакле никад из топле атмосвере школ| ~ ске и живећи међу овим женама бледа. лица, које еу носиле — бројанице са бакарним крстовима, она се лагано подаде мистичној чежњи коју буде мириси са олтара, свежина — шкропионица. и. светлост свећа. Уместо да. прати службу, она је посматрала. у евоме молитвенику побожне. шаре са плавим ивицама, и волела је оболелу овцу, свето ерце – прободено оштрим стрелама, или јадног Исуса, који је – корачајући пао на свој крет. Мучења ради, она покуша ода цео један дан проведе у посту. Питаше се, на шта би се могла заветовати,

и ft

e.

Ба 8,

4

а га.

О АЕ, А

< но

Korij аи

. » и. паше ју ви Ву ДЕА бољу bh 44 ie i) таи ари: ата

И а