Srpski književni glasnik

1

„

Госпова Бовари. 187

Да је међутим Шарл хтео то, да је слутио, да је његов поглед један једини пут изишао на сусрег њеним мислима, њој се чињаше да би јој се српе наједанпут излило, као што воће пада са грана, кад их човек само додирне руком. Али што су везе њихова живота биле тешње, све је већа бивала у њој равнодушност. која је одвајане од њега.

У разговору Шарловом није било ничега отменога,

п у њему су се низале редом најобичније мисли, у својој

обичној одећи, не изазивајући никакво узбуђење, смех

или радњу маште. Док је живео у Руану, није никад био

толико радознао, говораше, да оде у позориште и види

париске глумце. Није умео ни пливати, ни владати

мачем, ни гађати из пиштоља, а једнога дана не умеде

ожени објаснити јахачки израз који беше нашла у јед-

'ном роману.

: Није ли, међутим, требало да један човек зна све,

да се одликује у многоструком делању, да вас упозна

са силином страсти, са крајњим утанчаностима. живота,

са свима тајнама Али овај није поучавао ничему, није / знао ништа. жена срећна; п она му је замерала за ову мирноћу тако постојану, за ову учмалост духа, коју му је давала.

Она је по кашто цргала; и за Шарла је било велико задовољство да стоји поред ње, да је гледа како

није желео ништа. Он је мислпо да му је

на M за саму срећу

се нагла над цртеж, жмиркајући очима да би боље видео њен рад, или ваљајући на палцу куглице од мрва. А. кад "је свирала, што су јој прети брже летели, Шарл се све "више дивио. Она је ударала у дирке е поуздањем, п преaeranma претима с једнога краја клавира на други, без

прекида. Овако потресен, стари инструмент, чије жице

беху раздешене, чуо се до на крај села, ако је прозор био отворен; и извршитељев писар, који је пролазио друмом гологлав и у пртеној обући, често би застао да слуша, се актима у руци.

С друге стране, Ема је умела да управља. кућом.

а Жан, 21}?

С

Аре,

S

NT NA

Ма

WAA”i