Srpski književni glasnik

МАЛИ ВОЈНИК.

Сваке недеље, чим би били слободни, оба мала војника полазили су на пут.

| Изишавиш из касарне завијали су у десно, пролазили кроз Курбевоа крупним и брзим корацима. као да

ан оде LO и а УУ ПА ска у

иду у маршу; затим, чим би изишли из вароши, уеспора- а вали су ход и ударали прашњивим и голим безонским =: друмом. E iS | Обојица. су били мали, мршави, 'сасвим утонули у 5 своје широке и дугачке шињеле из којих им се руке нису 4 ни виделе, п у ходу су им сметале велике црвене чак- : шире, јер су морали да шшре ноге кад год би пошли брже. 7 А пепод тврде и високе качкете видео се само један ма- 8 јушни делић лица, два јадна и мршава бретонска лица, : безазлена, безазлена готово као у стоке, са плавим бла- ; гим и мирним очима. 24 Успут нису никад ништа разговарали, ишли су право, : и, уместо да причају, обојица Cy мпелили о једном и 4 истом: на самом почетку шамппуске шумице нашли су о "један кутаћ који их је подсећао на њихов завичај, и они 5 су се осећали добро само у њему. а Како се на оном месту где се укрштају коломбеки а и шатуски пут улазило у хладовину од дрвећа, они су 2 "скидали своје качкете које су им као камен притискивале 1 главу, и отирали су зној с чела. i

Увек су мало застајали на безонеком мосту MH гле- а

дали у Сену. Ту су остајали два три минута, пресами- : ћени, нагнути преко ограде; или су посматрали велико је пристаниште аржантејско по коме су летела бела и по- Уз тнута јадра клиперека, подсећајући их можда на бретон- + ско море, на ванско пристаниште недалеко од њихова a села, и на. рибарске. чунове како одлазе преко Морбихана на пучину. 1 у

З