Srpski književni glasnik

219 СРпски Књижевни Гласник. с овим тешкоћама, које су по некад изгледале несавладљиве, неке је од српских државника, почела била остављати нада да ће Србија моћи очувати потпуну своју политичку самосталност, те су стали размишљати о решењима која би, у овој новој ситуацији, била најповољнија по наше националне интересе. У ово доба пада и закључивање тајне конвенције с Аустро-Угирском, којој је у основи тежња, да се, по цену одрицања од најдражих народних идеала, очува само ово што се има. Ова је конвенција симптоматично обележје расположења које се у Србији створило као последица разочарења у надама, са којима су прихваћени били догађаји од 1875 —7% године, и недаћа које су вешто припремљене биле Србији тешким одредбама Берлин. Уговора који је, као што рекосмо, морала примити, И баш с тога што су ова разочарења. била велика и што је изгледало да су ове недаће несавладљиве, њима се могу, бар у неколико, протумачити све оне унутрашње трзавице које су показивале да су у то доба меродавни фактори у Србији изгубили били правилан критеријум за оцену погодаба које су народу могле обезбедити здраво развиће. Оно исто расположење које је навело на мисао о закључивању тајне конвенције, појачано још утицајем ових унутрашњих недаћа, навело је било и на другу. по последицама још несрећнију мисао, мисао о медијатизацији. Ово је реч, о којој се, бар у Србији, дотле ништа. није знало, а која, међутим, добро објашњава. крајње, прикривене емерове аустро-угарске балканске политике и путеве којима се иде њихову остварењу.

(Свршиће се.) Свет. Ст. Симић.