Srpski književni glasnik

СТАРА СРПСКА ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА. 215

подижу профилисане и орнаментисане архиволте, које затварају озго поље у чијој се средини налази прозор. Више прозора, а испод архиволте налазе се прозореке руже, стесане од камених плоча, и готово свакад прорезане, зарад пропуштања светлости, у виду каквог орнамента, или најчешће лепо смишљеног преплета. Преплети су или геометријског облика у основи четворокраке или OCMOкраке звезде, или су још лепши, слободно развијени и комбиновани са орнаментисаним лишћем или цветовима. Даља. је карактеристика ових грађевина,“ што су спољни преломи код равни на апсидама обележени још и округлим витким стубовима, спојеним за једну трећину за зидну масу, те више прозора такође завршени архиволтама. које нису профилисане (луцима), али су који пут богато украшене орнаментима. у преплету. Ти стубови, у горњем делу изнад другог венца, често су вијугасто жљебљени и имају капителе који носе поменуте архиволте. Код неких грађевина овог периода. опажа се и тежња да

се и царска врата украсе орнаментима. Тај украс је опет

широки, често непрофилисани перваз од самог преплета или преплет комбинован са другим орнаментима. Сви су поменути орнаменатски делови изрезани у камену. Код неких грађевина. овог периода опажа се и примена печене земље за украс фасаде било опекама у нарочитом распореду орнаментске основе, звезде или крета, или врло танких опека у виду лукова утиснутих у леп, или су то цеви од печене земље спљоштене тако, да у пресеку показују крет, те узидане дужином тако, да се тај пресек крета појављује на зидној равни. Ти су крстови обично распоређени у виду лука изнад каквог прозорског лучног перваза.

У опште узев, код грађевина. овог периода опажа се тежња да се грађевине с поља, поред употребе сту-

бова и архиволта као архитектонских елемената, што

већма. украсе орнаментиком. Неке су скромније, а неке

и претрпане орнаментиком, и по томе носе обележје ко-

јега нема код византијских грађевина другог периода. Према том општем обележју, све се оне могу издвојити