Srpski književni glasnik

С A HF IH U A. 567 и осјетише се у томе часу слободни, своји — и нађоше

се обгрљени, к'о и оно негда, првога пута... У разговору затече их Марко, узвриољио се око њих и зове је на страну. А кад је морнар пошао, а она

још гледа за њим, и е мјеста се не миче — љути се и

пријети јој; у срџби оно разроко десно око чисто сјева, виче на вас глас: — Ја сам ти сам сада господар... Доста сам ради тебе трипо!

Осле он јој помњивији за етопама. иде. А Антица у кући, у грту, у пољу, врши свакидашње послове и тиме хоће да утуче успомене на прошли живот — у вече пако приправи вечеру, да дочека Марка, јер он подјекад цијелога дана избива из куће: иде ловити рибе ио пустим ратима, па што улови носи у село на продају. Њу само у пријекој потреби собом води. очито жели да се не миче од куће, мисли: то и јесте за поштену жену! За рђава времена крпи мреже, тада му MH она помаже и цијели дан

код њега сједи. Чак тих дана не дозвољава. јој ни оне

двије козе извести у пашу, што јој служе за лијепу излику да се по шкољу прође: нека гладују, само да му је она на очима. А њој је досадно код њега, задиркива је и кињи, и ништа је не занима његово: ни живот ни разговор. Успрвице се ради тога изједала и сиплила се да буде мирна, али се временом увиди да је еве залуду. па јој се погдјекад учини да је лудо силом хтјети у себи сатрти свој беевјесни, прости нагон, — па напокон она је на тај начин од непознате јој чељади и на свијет дошла! То је њено, а туђа воља, што јој се намеће од када за се зна, већ давно је замрзила.

Али се Марко не брине за њена. унутарња чуства; једнако је осорљив а није се промјенио ни када му је дјецу почела рађати. А њој прво дијете, са плачем, собом донесе бригу и љубав за њ — и Антица прионе уз своје чедо, све мање бринућ“ се за Марка. А више и не заноси се онолико као прво, у снатрењу. Кад остане сама код куће, а то је често, пошто посвршава евакидашње послове пође од куће доље у увалицу и сједе у заклоници. Ту.