Srpski književni glasnik

чулновата светлост, али га краљ задржа: | ___-— lime ја сам да видим шта је, рече он. Кад је довршио те речи, побледе одједанпут и њеTOBO лице одаваше некакав религиозни страх. Али ипак | – изиђе чврстим корацима, а шамбелан и лекар за њим, са # запаљеним свећама у руци. (55 Кључар је већ био легао. Баумгартен га пробуди и заповеди му у име краља да одмах отвори врата од неке дворане. Овај се, сиромах, забезекну кад чу тако неочекивану заповест; обуче се брзо, и пође · краљу с пуно кључева на алци. Најпре отвори врата i: једне галерије која је служила као предсобље или излаз – екупштинској лворани. Краљ уђе, али како се зачуди кад Za Tok да су сви зидови потпуно превучени црном чохом! у 7— Ко је казао да се овако превуче ова дворана 7 7 запита он љутито. ; |— Нико, господару, колико ја знам, одговори кљу5 ti Map сав преплашен; кад сам ја последњи пут чистио га2 о лерију, зидови су јој били сви у храстовини као и увек.. A ова чоха и није из магацина за намештај Вашег Величанства. | 93 "Краљ, идући брзим кораком, беше већ прешао две – трећине талерије. Граф и кључар ишли су одмах за њих; _ лекар. Баумгартен беше мало заостао, плашећи се и да – остане сам, и да иде у сусрет ко зна каквом догађају који се тако чудно указивао. | — Немојте даље, господару, повика кључар. Тако ми грешне. душе, ту нису чиста посла. У ово доба... од како je "умрла краљица, ваша узвишена супруга... кажу да се она шета по овој галерији... Бог нас од напасти уклонио! : | _— Craumure, rocuojlnapy, moBHka и граф. Зар не чуjoe TOR у ску пштинској дворани 7 Ко зна шта има ту,

: – — Господару, рече Баумгартен а ветар угаси — свећу, допустите ми бар да зовнем једно двадесет ваших