Srpski književni glasnik

СРПСКИ Књижевни Гласник.

oc = — Улази, рече краљ одлучно, заставши пред вратима. велике дворане, а ти, кључару, отварај врата брзо.

Он гурну ногом о врата, а лупа се одби неколико пута о сводове, и одјекну по галерији као топ.

Кључар је тако дрхтао да је кључем једнако ударао у браву а није могао никако да је нађе.

— Стари војник па дрхти! рече Карло слежући раменима. Дед ви, графе, отворите нам врата.

— Господару, одговори граф и устукну за један корак, нека ми Ваше Величанство нареди да сад етанем пред данске или немачке топове, ја ћу без оклевања. стати, али ви од мене тражите да п ђаволу пркосим.

Краљ зграби кључеве из руку кључаревих.

— Видим ја, рече он презриво, да морам сам отварати; па, пре но што га његова свита могаше задржати, он већ беше отворио дебела храстова врата и ушао у велику дворану рекавши ове речи: „Помози Боже!“ Она три његова пратиоца из радозналости која је била јача Hero страх, или од срамоте да не оставе краља, уђоше с њим.

Велика дворана беше осветљена са безброј буктиња.

Место старих ћилимова с фигурама, по зидовима бејаше

црна чоха. Дуж зидова, бејаху поређани, као и обично, немачке, данске и руске заставе, трофеји војске Густава. Адолфа. У среди су биле шведске заставе покривене црнином. |

По клупама. је била маса света, огроман. сабор. један. Четири сталежа! седела су ту сваки по свом рангу. Сви су били обучени у црно. Цела та множина људи, који су спрам црне позаднине изгледали сретли, толико. је засењивала очи да ни један од наша четири сведока овог чудноватог призора није у њој могао угледати које познато лице. Тако глумац кад стоји пред огромном пуобликом, види само једну неодређену гомилу а не може да разазна ни једну једину личност.

! Племство, свештенство, грађани и сељаци,

АДЕ

aa

a VN