Srpski književni glasnik

580 Српски Књижевни Гласник.

чији живот може дати и свој положај узимао је озбиљно.

Ема је у први мах била веома зачуђена, затим је једва чекала да се опрости бремена, да би знала шта је то бити мати. Али, не могући потрошити колико је. хтела, купити колевку у облику лађице са завесама од ружичасте свиле и везене капице, она одустаде од спреме, у једном тренутку горчине, и сву уједанпут наручи код једне сеоске шваље, не бирајући ништа и не погађајући се. Она ce дакле није забављала оним припремама, у којима материнска љубав ужива, и тако је њена неж-. ност још у самоме почетку ослабила можда у неколико.

Међутим, како је Шарл редовно при јелу говорио о детету, она ускоро и сама поче више мислити о њему.

Она је желела сина; да је крупан и црномањаст, и да се сове Жорж; и ова помисао да има дете мушко била јој је као нека накнада за сва њена дотадашња разочарања. Човек је бар слободан; може да задовољава све своје страсти, да путује по свету, да савлађује препоне, да извојује и највећу срећу. Међутим жени вечито нешто стоји на путу. Мекушна и послушна у исти мах, она има против себе своју урођену слабост и законску потчињеност. Њена воља, као вео њенога шешира који држи врица, повија се према свакоме ветру; увек је нека жеља вуче и увек је неки обзири уздржавају.

Она се породи једне недеље, око шест часова, кад се сунце рађало. ;

— Ћерка! рече Шарл.

Она окрете главу и онесвесну.

Готово у исти мах дотрча госпођа Хоме и пољуби је, као и госпођа Лефрансоа из Златнога лава. Апотекар, као човек који уме да се понаша, честита јој само са неколико речи, кроз ошкринута врата. Он замоли да му покажу дете и нађе да је лепо развијено.

За време опорављања, Ема је много размишљала какво име да да својој кћери. Најпре је прешла сва она која су се евршавала као талијанска, као што су Клара, Лујза, Аманда, Атала; доста је волела име Галевинда,