Srpski književni glasnik

ша

| : ,

~ TocnomA4 HoBAPB. 589

с то

Г. Хоме долазио је за време вечере. С грчком капом у руци улазио је нечујним корацима да не би никога узнемиривао, понављајући увек исту реченицу: „Добро вече свима!“ Затим је седао на своје место, за сто, између Еме и Шарла, и питао лекара за његове болеснике, а овај је опет њега питао коликој се награди може надати. Затим се говорило о томе шта има у новинама. Хоме их је, у то време, знао готово на памет; и он је опширно саопштавао њихову садржину, са уредниковим напоменама и са свима појединим несрећним случајевима који су се десили у Француској или у иностранству. Али како би се овај предмет убрзо пецрпео, он би одмах учинио неколике примедбе на јела која је видео. Покадшто шта више, подигавши се са столице, обраћао је пажњу Госпођи на најлепши залогај, или је, окренувши се, давао слушкињи савете за справљање јаније и хигијену поврћа; говорио је о мирису, о екстракту меса, о соковима и пиктијама, е необичним разумевањем. Како му је, у осталом, глава била пунија рецепата. но апотека боца. Хоме је био ненадмашан у прављењу разнога слатка, киселина и слатких ракија, и њему су били п03нати сви нови проналасци економских пећи, као и вештина да се очувају сиреви MH негују болесна вина.

У осам сахата Јустин је долазио по њега да затвори апотеку. Г. Хоме погледао би га тада подругљиво нарочито ако је ту била Фелисита, јер беше приметио да његов помоћник воли лекареву кућу.

— Овај мој обешењак, говорио је он, почиње на свашта. мислити, и мени се чини, нека ме ђаво носи, да је заљубљен у вашу слушкињу !

Али његова већа махна за коју му је често пребацивао, беше, што је вечито слушао шта се разговара.

Недељом, на пример, нисте га могли отерати из сааона, где би га госпођа Хоме позвала да носи децу која

би заспала на столицама, севлачећи леђима сувише ши-

роке навлаке од платна. На ова апотекарова вечерња села није долазило