Srpski književni glasnik

ба“ СТАРА СРПСКА ЦРКВЕНА ДАРХИТЕКТУРА 49

— имали континуитета, може се (кад се они утврде) и гово"рити о „епохама“ развића старе српеке црквене архитектуре. Данас, са овако неодређеним и неутврђеним фактима, може бити само нагађања да су могле постојати три епохе у њеном (развићу, али и оне, строго узев, неће значити епохе стилова с погледом на њихово развиће на српеком земљишту као што би требало да буде, него пре периоде активности у раду на црквеном грађевинарству. Ти правци теку напоредо са развићем српског друштва почев од преласка Срба у Хрипфанство, па до кулминације развића а затим и пропасти старе српске државе, и на њима се као и по интенсивности рада опажају оне исте мбне које бележи m српска историја тога времена. Тако би у први период убројали све разнолике црквене грађевине које су на српеком земљишту подигнуте почев од прелаза Срба у Хришћанство до Немање; други, сјајни период, обухватио би све црквене грађевине из доба Пемањића до Кнеза Лазара; и, најзад, у трећи би период ушле црквене грађевине од Кнеза Лазара па до потпуне пропасти старе српске државе. Српске црквене грађевине првог периода до данас још нису ни у чем проучене; ништа о њима није истраживано, енимљено или утврђено, да би се се позитивношћу могло говорити о њихову постанку, стилу, величини, градиву, естетици и пореклу. Све што се зна то. је, да се може позитивно узети да их је било, јер се мора узети да су Срби по прелазу у Хрипћанство морали имати и црквених грађевина. Овај период развића неимарства. је веома. дуг, трајао је 3400 година, па је вероватно да се у тако дугом периоду морало и оно развијати. Сем тога, може се е поуздањем узети и. TO да је и тадања охридска. архиенископија. морала, као културни центар у просветном и религиозном правцу, утицати и на развијање црквеног грађевинарства у ерпском иземену, у чијој се средини она и находила. У осталом по историји тога периода може се поуздано утврдити да је црквених грађевина било, ма да нам она и не даје свакад све по4 i O