Srpski književni glasnik

требне

податке. јер је и она сама за то доба OI 1 | непотпуна. Хи благодарећи доброти Г. Љљ. Ковачевића, вести ове податке. Зна се да је tipa Bayuiunjy uo 6 етву у Преспи, пренесен у Детоку Крајину, и ту, у цркви Св. Богородице, 1015. год. погребен. Позната. је, даље, | повеља. Папе Александра Под 18. Марта 1067 год. архис. ; епископу бареком Петру. којом му препоручује да се. стара = како о манастприма латинским тако и православним (Graecorum Sclavorum). Зна се још Ba цреву Св. Богородице“ Градачке (данашњи Чачак), коју је пре Немање зидао његов брат Срацимир. У житију Стевана Немање помиње се да је пре њега била црква Св. Ђорђа на Звечану; ЈЕ ана се такође да је Завида, отац Немањин, зидао цркву на Јиму (данашње Бело Поље); зна ее m Ba цркву С. Прокопија у Нишу итд. Историја тога периода нас, дакле може у многоме упутити где треба такве старине пе траживати. ; Највећи је део таквих грађевина те епохе за навек пропао, било утицајем времена, било људеком руком, било. најзад могућим допнијим презиђивањем, услед којега. су, гарактерисетични трагови многе такве старине за свагда. изгубљени. Али је несумњиво да је таквих грађевина било је“ да су макар трагови понеких до данас очувани, и да ће | ес марљивим и зналачким истраживањем моћи што о њима и утврдити. И e друге стране се посигурно може закжу oi но чити да има још трагова од. црквених грађевина које су. на ерпеком земљишту. подигнуте још у доба pe Beban И то што се зна може се приписати само случају а. ње А намерном. спетематском петраживању. Тако су пре. не година. у селу Ћурлинама близу Ниша пронађени теме АЕ једне повеће прквене грађевине до на 1 м. висине, по своме распореду, по облику и распореду стубов структури зидова. показује један особени тип који и никакве сличности са. грађевинама допнијих периода: рао много основа. може се мислити да je та и