Srpski književni glasnik

59 Српски Књижевни Гласник. каменог градива, богаство орнаментике у камену. Често пута су. код њих, еви спољни зидови. изведени од углачаног камена. Пеки пут ее у њима опажа таква прецизноет у једнакости дименсија. таква савршеност политуре и тачиоет слојева до на милиметар дебљнне. да ни данашња техника у том погледу не може показати већег савршенства. Управо рећи, на њима се опажа савршеноет, оштрина. тачност у извршењу грађевина на оној петој висини на којој је стајала сувремена техника у Италији.

На грађевинама. византискога етила такве прецизности нема. Грађевине су или од самих опека, или који пут у мешавини опека и тесаног камена, а много ређе од самога камена. Нема примера да су зидови изведени од те-

саног камена па полирани. Орнаментике у камену или.

нема, или је у овом периоду врло незнатно примењена. У највише случајева, ове грађевине нису облепљене леMOM: естетички ефекат постизавао се применом опеке у правилном распоређивању WnaMeHa наизменце са опегама у више. слојева, а често и у вертикалном правцу тако да су опеке полагане на дуж вертикално у споју између два камена петог хоризонталног реда. Ако ли је грађевина. извођена. од самих опека, онда се промењивао леп између њих у јачини која је скоро равна дебљини елоја опека, те се у тој разноликости. боја опека и лепа изражавао известан карактер и постизавао известан ефесат. Тај се ефекат чешће појачавао тиме што су опеке који пут полагане косо у каквом правилном, било симетричном било напзменичном, положају Ha неком делу зида, што све карактерише византиски етил. Најчешће су зидни пенади (а готово севакад венци грађевина) извођени из опека у правилном хоризонталном цик-цак пепаду У више. редова, те је тиме дат грађевини још већма. карактер чисто византиског стила.

По тој дакле различности структуре зидова, разноликости примене градива у тежњи за постизавањем. ефекта огледа ce m различноет техничка, која није само етилека.