Srpski književni glasnik

И А

Јаки

ОТАРА СРПСКА ЦРКВЕНА. АРХИТЕКТУРА. 53 Она по мом мишљењу показује разне манире који су својствени двема разним културама; у овом елучају, један ће припадати техници талијанској. други византиској.

Примајући веру од Византије, Срби су од ње примили и прквене грађевине у оном облику и стилу какве је Византија могла и дати; и, пошто су вереки обреди остали истоветни, то су и грађевине извођене без икаквих промена у распореду. онако како су у самој Византији биле извођене. Грађевине романског стила, пресађене са запада на српско земљиште, у своме су распореду прилагођене потреби верских обреда, те су у основи добиле особени карактер, који се у неколико прилагођавао византиским грађевинама, док се, у највише. случајева, на илатнима зидова огледао често чиет романски етил.

Поред различности у етругтури зидних маса. различност тих стилова у спољнем карактеру је још много јаснија, те и на први поглед сасвим видна.

Код византиских грађевина, кубе је е поља у основи севакад полигонално, најчешће осмоугаоно ; код романских, оно је кружне основе M споља и изнутра. 'Гако исто је и еа апсидама : оне су, код византиских грађевина, епоља 4 3 или > страна као делова полигоналне основе ограничене ; док су. код романских, свакад као делови круга у основи. Органски склоп грађевина код византпеског стила, чешће је споља. јаче изражен. него на романском. Карактеристични. илочасти испад венаца код романског стила. је оздо на зиду завршен. фризом на лукове. У византиском стилу тога нема; ту је венац најчешће изведен из 3—5 5. елојева опека. зупчасто цик-цак положених. Орнаментика у камену је. код романског стила, богато примењена, нарочито код прозора и портала. Прозори су витких размера, често дводелни (олтарски су који пут и троделни), оперважени богато романском орнаментиком у гамену. Стубови који деле прозореке отворе врло су витки, п завршују се капителима. различних орнамената и облика који припадају том етилу. Портали су богато по врху украшени орнаментиком, а вертикално ограничени