Srpski književni glasnik

64

к

различних етвари. За оно прво киити примерима наро- tt; чито одељак о философији. За Г. Миловановића идеализам п материјализам, спиритуализам и емпиризам (он тако = ставља ова гледишта једно другоме на супрот) у основи - 2 су једно и исто, пошто у тим теоријама нема ничега чега не би било у најобичнијем искуству. Несумњиво је па ла, са гледишта. праве критичне теорије сазнања, у тим теоријама доиста. нема ничега. чега не би било у искуству уопште, али да у њима има многога чега чега нема у најобичнијем искуству наивног човека, о томе сумње нема, чим се на ствар гледа мало пажљивије. Да, на пример, у

Аристотеловој теорији о форми и материји, потенција- Поа лаитету и актуалитету ит. д. нема ничега чега не би било | У у најобичнијем искуству (стр. 22), да је све то само „у ЊЕ. митекој одећи исказано најобичније искуство људског рода о развитку света неорганског, биљног, животињског Gaa 3 п човечанског“ може само тврдити онај који не зна како SON су далеко cBe Te aucrpakuurje ApucroremoBe oj факата 8

обичног искуства. У обичном пскуству нити има чисте

материје без икаквог квалитета, из које постају све могуће форме квалитативне, нити је дат икакви аналогон супетанцијалног постајања тих квалитета, нити је дато ишта. непроменљиво, на основу чега би се дало закључити да се квалитативне. форме као такове не могу непосредно, без посредовања. материјалног супетратума, претварати једна у другу. Г. Миловановић може поставити овако своје тврђење само зато што он у ствари не зна у чему се

састоји ова Аристотелова. доктрина; јер кад би то знао он не би могао тврдити да се све то налази већ и у најобичнијем пекуству. Исто тако тврди Г. Миловановић | x У да je Декарт отпочео своју философију „нагласком најобичнијег и најочигледнијег пекуственог факта обичних људи, на име да је еве истина што нам се представи очевидно, јасно M разговетно“, „а то није ништа друго“, продужује писан „него петинктивно схваћање рода људског....“ (стр. 24). Овај пример илуструје у нето доба и VOJAM другу основну погрешку, на којој почивају аргументи