Srpski književni glasnik

СРпски Књижевни Гласник.

рај , 1 Ћ и + 2

удаљује од становишта обичног искуства, да само такав јелан конфузан човек као што је наш писац може тврдити да у њему нема ничега чега. нема у обичном искуству. ~

DP. Миловановић тврди даље да WH. mp. Коперников систем света и Њутнов закон гравитације") не садрже опет ничега чега нема. на крај крајева, у најобичнијем искуству. Jep mo PF. Миловановићу Коперниково учење „које наивним људма може изгледати као какво откривење научника од заната, није ништа друго него случај. узет из најобичнијег искуства Ha земљиној површини, и аналогијом пренет на небеска тела. Јер да се у обичном искуству на земљи није показало таке привидности у кретању, ма у којој прилици и ма у ком облику, никад – ; не би могло пасти људма на ум да помисле да тако што може бити на небу.“ Као што се види, закључивање Г. Миловановића. врло је курпозно. Прво и прво откуда зна ~ Г. Миловановић да људима никада не би пало на памет да се земља креће око сунца а не обратно и кад не би било никаквог примера о привидном кретању на земљи, кад се зна да су људи долазили до теорија, којима нема никаквог аналогона. у обичном искуству (в. горе о Аристотеловим. теоријама). Затим, и кад би TO било, више 0. Ž je Hero извесно „la је само велики геније као што је бео Коперников могао доћи на идеју да тај примеј пренесе | на небо. Да је Г. Миловановић ушао у мислени процес

У

„инетиктивне. умности“ простих људи, он би знао да се ни она не састоји ни у чему другом до у комбиновању и пренашању факата обичног пекуства е једног места – на друго“; ако је дакле Коперник пренео једно обично пскуство са земље на небо, он је створио једну нову коме бинацију, коју наивни људи нису створили, па како ве бо н a онда може тврдити, да он није ништа етворио, да је просто регистровао продукт инетинктивне умностиг Јер треба

') На стр. го тврди Г. Миловановић да је Анаксагора својим

учењем о спољњем чиниоцу који изводи светску хармонију наслутио прослављени модерни закон гравитације. Какве везе има Анак-“ сагорин светски ум са законом гравитације, то ће само Г. Милова.

новић знати.