Srpski književni glasnik

+

SOVA a. Mo.

узрока нема. они то чине само у већ познатим случајевима,

KR СРПоски Књижевни PaAcHmu.

(само један пример. који више казује него све остало : „да

2 интензивна. повреда живаца до ерца заболи“..... неку OŠ етвено је ненамерно сазнање п најпростијих људи, изузев само техничке. физиолошке изразе којима научници то исказују“ вели Г, Миловановић ; међутим ни Хипократ није још разликовао нерве од крвних судова и мишић- пи них жила). За тим Г. Миловановић тврди, како Je кау- ACO зални принцип познат и најпростијим људима (етр. 51). ди Петина он додаје да са апетрастним принципом каузално- i ди. ети као апетрактним немају посла неучени људи (чудно- ~ ЈЕ вато је што је PF. Миловановић овде био неконсеквентан kN својим теоријама). али он одмах додаје (и тиме постаје ICE

конееквентан) да по обични људи где узрока нема замишљају га. што ни више ни мање не значи него да наивни људи мисле да нешто не може постати из ништа. > А то је нетачно Г. Миловановиђу. наивни људи баш држе, да нешто може постати из ништа — пначе не би верозали у чуда. они не замишљају пи онде узрока где тога

а никако не у овим непознатим. PP. Миловановић тврди даље (в. стр. 111) да је теорија слободне воље чист иролукт. научника (п ако он има неке подлоге у ненамерном + схватању рода људеког, на име у томе што п прости људи држе да су господари над својим делима и поступи цима. стр. 73); међутим. баш наивни људи држе да је

воља слободна и то апсолутно елободна. Држећи се слепо факата. обичног пекуства, напџван човек држи исто тако

да онде има узрока где их опажа. као и да их онде нема

где их не опажа — да их има у спољашњем свету у TD. AJ

~

лико у колико их он опажа, да их нема у унутрашњем евету онде гле их он не опажа. Напван човек те своје , преставе, до којих је дошао на такав један сасвим некритичан начин, не може да доведе у хармонију, п тек научниши и философи својом свесном рефлексијом теже да унесу ред и хармонију у факта искуства. Али разуме се да Г. Миловановић о томе има едевим друго мишљење, мишљење које само он има и нико други.