Srpski književni glasnik

КА Ени и MO и ЈГ ји 5. ти AO ЕМИ И Ес А, а LOR 7 ~ ~ и

Али не само да Г. Миловановић не зна какав је однос ненамерног према намерном искуству, него он под појам ненамерног пскуства подводи још нешто. што нико под, тај појам не може подвести ко уме да разлику је речи од појмова. „Да није случај дошао у помоћ, или што је

:

e резоновања. и размишљања. учевних људи не би вајдила Ћ ни мало, да се у факту воде нађу два удаљенија факта e и т. M.“ (стр. 103). Наћи без претходне намере у искуству # известан факат, који дотле није био факат обичног ипскуБАН ства. који дакле није могао ни ући у оквир ненамерног a искуетва „инетинктивне умности. простих људи“, значи ли Б. то наћи један факат тога ненамерног искуства То само = може тврдити човек који не уме да разликује смисао 2 речи „ненамеран“ у првом п у другом случају.)

+ ~

еве. једно: да није било обичног ненамерног искуства сва

Улазити у гледишта. пишчева на пољу социјалне, правне и моралне философије сувише би нас далеко одвело. Та су гледишта доста напвна и до крајности неообразложена и збркана. Г. Миловановић налази на примеј да је породица извор п утока свега друштвеног живота. док је она можда само један сасвим прелазан облик његов ;

+ он из облика породице изводи на веома курпозан начин и монархизам и парламентаризам (у осталом његово је начело: „све је једно и једно је све“). Његова гледишта

на. слободу воље и казну сасвим су неодређена. ПИ рели-

гија и морал имају по њему свој извор Yy породици ; учење његово о тако званој транелокацији карактера зај би и вредило нешто, кад би Г. Миловановић умео да миели;

| ) Кад би било тачно да су случајни проналасци ствари не_ намерног искуство, иако је тачно што Г Миловановић на стр. 60 је с тврди да су пара и електрицитет сасвим случајни прона: aca > опда би, пошто је ненамерно искуство искуство простих људи т. ~ сељака (јер само њих рачуна Г. Миловановић у просте људе), а и електрицитет били проналасци сељака — qnii ађеиштеишт. езе.

2) Да је логика слаба страпа Г. Миловановића, за то би се могло навести мноштво примера из његове књиге. На стр 72 тврдг Г 'Миловчновић да апсолутна слободи жртвује човека друштву а апсолутна неодговорност друштво човеку, док је обратно случа), што -у осталом и Г. Миловановић одмах пред тим тврди. Тако једно нелогично место налази се и на стр. 56. Или, на пример, шта значи

x Књижевни ПрРЕГЛЕЛ. 69

Vet ay. pw:

—.

067 MNVa

ei Ma

,

OVA ка судија

Ра